ŠTA JE ENERGETSKA EFIKASNOST A+?

Energetska efikasnost predstavlja kvalitatan i racionalan način korišćenja energije u cilju očuvanja prirode i neobnovljivih izvora energije, vraćanja prirodne ravnoteže i smanjenja emisije štetnih gasova.

Energetska efikasnost A+ kuća predstavlja najviši energetski razred koji stambeni objekat može dobiti prema važećim propisima u Srbiji. Za investitore u Srbiji A+ razred znači minimalnu potrošnju energije, visoki komfor i dugoročno niže troškove eksploatacije.

U ovom vodiču objašnjavamo:

• šta znači A+ energetski razred
• koji su tehnički uslovi da kuća dobije A+
• kolika je potrošnja i koja je razlika izmedju A+, Pasivne, ZEB (NZEB) i Off-grid kuće
• Koja je cena
• da li se A+ isplati u realnim uslovima u Srbiji
• Kako dobiti A+ energetski pasoš?
• Koje su potencijalne mane A+ kuća?

ŠTA ZNAČI A+ ENERGETSKI RAZRED?

A+ energetski razred označava objekat sa izuzetno niskom godišnjom potrebnom i primarnom energijom izraženom u kWh/m² godišnje. Energetska klasifikacija se utvrđuje kroz Elaborat energetske efikasnosti i potvrđuje izdavanjem energetskog pasoša.

U praksi, A+ kuća ima znatno nižu potrošnju energije od standardne novogradnje, optimizovan odnos izolacije, tehničkih sistema i arhitekture i visok nivo toplotnog komfora bez velikih oscilacija.

Za klimatske uslove u Srbiji (umereno-kontinentalna klima sa hladnim zimama i toplim letima), A+ standard zahteva ozbiljno planiranje i projektantsku optimizaciju.

KOJI SU TEHNIČKI USLOVI DA KUĆA DOBIJE A+?

Da bi objekat dostigao energetsku efikasnost A+, potrebno je uskladiti urbanističke i arhitektonske uslove sa svim tehničkim rešenjima. Četiri ključna segmenta su: termički omotač zgrade, spoljašnja stolarija, tehnički sistemi i arhitektonski koncept.

1. Termički omotač (izolacija bez toplotnih mostova)

Termički omotač predstavlja skup svih građevinskih elemenata koji razdvajaju grejani ili hlađeni unutrašnji prostor od spoljašnje sredine ili neogrejanih zona, kao što su spoljašnji zidovi, kosi i ravni krovovi, podovi i zidovi ka tlu, prozori i spoljašnja vrata.

Za A+ kuću najčešće se primenjuje:

• 15–25 cm fasadne izolacije (kamena vuna ili EPS visoke gustine)
• 25–35 cm izolacije krova ili tavanske ploče
• izolacija temeljne ploče ili poda prema tlu (min 15 cm)
• pažljivo rešeni spojevi balkona, serklaža i atika

Toplotni mostovi su čest razlog za pad u niži energetski razred. Kod A+ objekata detalji se projektuju precizno, često uz BIM koordinaciju.

Pravilnik o EE propisuje da se površinski transmisioni gubici uvećavaju za takozvane linijske gubitke nastale postojanjem termo mostova.

Pravilnik na žalost ne sadrži tablicu karakterističnih sklopova na čijem spoju se javljaju linijski gubici sa prosečnim vrednostima vrednostima tih gubitaka kao što poseduju standardi svih zemalja članica EU (ISO 14863). Ovaj standard definiše dodatne gubitke toplote kroz površinu termičkog omotača za “loša rešenja” (0,10 W/m2K), “dobra rešenja” (0,05 W/m2K); niskoenergetske kuće (0,02 W/m2K) i pasivne kuće 0,00 W/m2K.)

2. SPOLJAŠNJA STOLARIJA I VAZDUŠNA ZAPTIVENOST

Prozori u A+ kući obično imaju:

• troslojno niskoemisiono staklo sa dodatnim slojevima za poboljšanje EE (low-E, climaGuard..)
• profile sa prekinutim termičkim mostom
• profesionalnu montažu sa zaptivnim trakama, tzv RAL ugradnja ili ugradnja sa ekspandirajućim trakama

Pored toga, objekat mora imati visoku vazdušnu nepropusnost. Nekontrolisani prodor vazduha povećava potrošnju i smanjuje komfor, naročito tokom vetrovitih zimskih dana.

3. EFIKASAN SISTEM GREJANJA, HLAĐENJA, VENTILACIJE I MONITORINGA

Najčešća rešenja za A+ kuće su:

• toplotna pumpa vazduh–voda, toplotna pumpa voda-voda
• podno grejanje sa niskotemperaturnim režimom
• mehanička ventilacija sa rekuperacijom
• fotonaponski paneli (po potrebi)

Kombinacija kvalitetnog omotača i efikasnih sistema omogućava da se ukupna primarna energija zadrži u okviru A+ razreda. Optimizacija efikasnosti ovih sistema se radi pametnim odabirom sistema i infrastrukture sa najefikasnijom karakteristikom predaje energije i upotrebom opreme najvišeg nivoa efikasnosti koja ujedno nudi i najbolji komfor ukućanima. Neophodni su i optimizovani protokoli za upravljanje i kontrolu performansi i svih komponenata sistema.

4. ARHITEKTONSKI KONCEPT I ORIJENTACIJA

Energetska efikasnost A+ počinje već u idejnom rešenju. Neophodno je voditi računa da se obezbedi veće zastakljene površine ka jugu, kontrola zapadnih otvora u smislu zasena protiv letnjeg pregrevanja, kompaktna forma objekta odnosno nizak koeficijent faktora oblika, a po mogućstvu i delimično ukopavanje objekta

Pametna arhitektura može značajno smanjiti energetsku potrebu pre nego što tehnički sistemi uopšte počnu da rade. Kod obezbedjivanja efikasnog korišćenja energije u objektima uzimaju se u obzir klimatski uslovi lokacije, konfiguracija terena, uticaj vetra, položaj i vrsta vegetacije, položaj i orijentacija objekta, njegova namena, izvori energije i mogućnost za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Neophodno je definisati:

• Orijentaciju i fukcionalni koncept kuće
• Oblik i kompaktnost kuće (faktor oblika)
• Termički omotač kuće
• Toplotno zoniraje zgrade
• Način koriščenja prirodnog osvetljenja i osunčanja
• Optimizaciju sistema prirodne ventilacije (pasivno hladjenje)
• Optimizaciju strukture kuće
• Uslove za korišćenje pasivnih i aktivnih sistema
• Uslove za korišćenje voda
• Termičku masu i nivo akumulacije toplote
• Nivo zasenčenja radi sprečavanja pregrevanja

Uslovi komfora u jednoj kući su oni uslovi u kojima se ukućani osećaju ugodno i oni mogu biti toplotni, vazdušni, svetlosni/vizuelni i zvučni, prostorni i estetski.

Primer energetski efikasne kuće – Villa Shah

KOLIKA JE POTROŠNJA ENERGIJE A+ KUĆE?

U realnim uslovima, A+ kuća može imati:

• vrlo nisku godišnju potrošnju energije po m²
• stabilne unutrašnje temperature tokom zime
• minimalne oscilacije tokom prelaznih perioda

U poređenju sa starijom kućom bez izolacije, razlika u godišnjim troškovima može biti višestruka.

Veoma je važno napomenti da postojeći pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada pokriva samo gubitke energije za grejanje u zimskom periodu.

Ovo predstavlja glavni problem prilikom odredjivanja realnog energetskog razreda kome kuća pripada. Primera radi, za zimski period se obračunavaju takozvani solarni dobici, odnosno toplotna energija koju unutrašnjost kuće upije od sunčevih zraka koji prodju kroz prozore ili zagreju spoljašnje zidove i krov. Solarni dobici direktno smanjuju potrebnu energiju za grejanje. Ovi dobici su najveći kada prozori imaju maksimalnu stepen propuštanja zračanje odnosno prozirnost. Medjutim, u toku leta potpuno prozorno staklo upija višak sunčeve energije i dodatno zagreva unutrašnjost što zahteva veću potrošnju energije za hladjenje. Dakle, sadašnji pravilnik pokazuje da korišćenje providnog staklo paketa smanjuje potrebnu energiju i “gura” kuću u niži energetski razred, što u realnosti nije slučaj.

DA LI JE A+ ISTO ŠTO I PASIVNA KUĆA?

Ne nužno. A+ je zakonska energetska klasifikacija prema domaćim pravilnicima. Pasivna kuća je međunarodni standard sa strožim kriterijumima. Moguće je da kuća bude A+, a da ne ispunjava formalne kriterijume pasivne kuće.

Pasivna kuća je objekat projektovan prema međunarodnom Passivhaus standardu, razvijenom u Nemačkoj od strane Passivhaus Instituta. Da bi kuća bila pasivna, mora ispuniti stroge kriterijume, između ostalog:

• Maksimalno ~15 kWh/m² godišnje za grejanje
• Stroga vazdušna nepropusnost (blower door test ≤ 0,6 izmene vazduha/h)
• Obavezna mehanička ventilacija sa rekuperacijom
• Kontrola toplotnih mostova
• Precizan energetski proračun po PHPP metodologiji

Pasivna kuća je projektantski standard, ne samo energetska oznaka.

Sa druge stranje, A+ je najviši energetski razred prema važećim pravilnicima u Srbiji i dodeljuje se kroz energetski pasoš na osnovu nacionalne metodologije. Karakteristike:

• Maksimalno ~10 kWh/m² godišnje
• Visok nivo izolacije
• Efikasni sistemi grejanja
• Energetski proračun prema domaćem pravilniku

A+ je zakonska energetska klasifikacija, ne međunarodni sertifikacioni standard.

ZERO ENERGY BUILDING (ZEB) I NEAR ZERO ENERGY BUILDING (NZEB)

Zero Energy Building (ZEB) je zgrada koja na godišnjem nivou sposobna da proizvede onoliko energije iz obnovljivih izvora koliko ukupno potroši za grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu tople vode, rasvetu i ostale sisteme. Drugim rečima, godišnji energetski bilans je jednak nuli.

Near Zero Energy Building (NZEB) je zgrada sa veoma visokom energetskom efikasnošću, čija je potrošnja energije gotovo jednaka nuli, a preostala potrebna energija se u značajnoj meri obezbeđuje iz obnovljivih izvora. Za razliku od ZEB, NZEB je regulatorni standard za nove objekte.

KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU A+ KUĆE I OFF-GRID KUĆE?

A+ kuća je objekat sa najvišim energetskim razredom je energetski efikasna, ali nije energetski nezavisna jer je priključena na mrežu elektrodistribucije, vodovoda, kanalizacije, gasa i sl.

Off-grid kuća — energetski nezavisna kuća je objekat koji funkcioniše potpuno nezavisno od javne infrastrukture.

To podrazumeva:

• Sopstvenu proizvodnju električne energije (solarni paneli + baterije)
• Sopstveni izvor vode (bunar, kišnica)
• Alternativni sistem grejanja
• Rešenje za otpadne vode (bio-septik, tretman)

Off-grid kuća može, ali ne mora biti energetski razreda A+. Idealno rešenje bi predstavljala kuća koja je i A+ i off-grid — tada biste imali i minimalnu potrošnju i potpunu energetsku nezavisnost.

Više o Off-Grid kućama možete pročitati na ovom linku.

KOLIKA JE CENA A+ KUĆE U SRBIJI?

Često pitanje investitora je: da li je A+ kuća znatno skuplja?

U praksi, dodatna investicija u odnosu na standardnu novogradnju iznosi približno 10–20%, u zavisnosti od:

• tipa toplotne pumpe (odnosno svih mašinskih sistema)
• kvaliteta stolarije
• obima rekuperacionog sistema
• projektantske optimizacije

Međutim, kroz niže mesečne troškove i veću tržišnu vrednost nekretnine, razlika se dugoročno amortizuje.

DA LI SE A+ ISPLATI U SRBIJI?

S obzirom na rast cena energenata i rast vrednosti kvalitetnih nekretnina energetska efikasnost A+ kuća predstavlja dugoročnu investicionu sigurnost. Kupci sve češće traže kuće sa visokim energetskim razredom, što utiče na tržišnu cenu.

KAKO DOBITI A+ ENERGETSKI PASOŠ?

Energetski pasoš izdaje sertifikovana agencija.

Pre izdavanja pasoša neophodno je proći kroz sve faze projektovanja i izvodjenja objekta:

1. Idejno rešenje sa energetskom analizom i primena svih prethodno navedenih mera za postizanje visoke energetske efikasnosti
2. Izrada Elaborata energetske efikasnosti (izradjuje se u sklopu projekata za dobijenjae gradjevinske dozvole)
3. Optimizacija izolacije i sistema
4. Kontrola izvedenog stanja
5. Izdavanje energetskog pasoša

Ključno je da se A+ planira od početka projekta, a ne naknadno. Ako se o energetskim svojstvima objekta ne vodi računa od starta, kasnija energetska sanacija objekta može zahtevati primenu mera za postizanje bolje efikasnosti, a koje su u startu dosta skuplje u odnosno na slučaj da su bile uključene u fazi projektovanja.

FAQ — NAJČEŠĆA PITANJA O A+ KUĆAMA

Koliko traje izrada energetskog pasoša?
U proseku nedelju dana do nekoliko nedelja, u zavisnosti od dokumentacije i toga ko ga izdaje.

Da li je A+ obavezan?
Nije obavezan, ali je iznad zakonskog minimuma.

Može li postojeća kuća postati A+?
Moguće je kroz ozbiljnu energetsku sanaciju, ali zahteva detaljnu analizu i veća ulaganja.

Koliko traje povraćaj investicije?
Zavisi od sistema i navika korišćenja, ali dugoročno A+ donosi značajne uštede. U zavisnosti od više parametara, može se uzeti u obzir da se nakon 6-8 godina troškovi izjednačavaju u odnosu na konvencionalnu gradnju, a nakon toga smanjuju. Jako je bitno da se pre izgradnje proveri dostupnost Evropskih ili lokalnih fondova koji podrzavaju izgradnje niskoenergetskih objekta i obezbedjuju povoljne kredite ili grantove za opremu, instalacije ili stolariju.

Na primer, Horizont Evrope (Horizon Europe) je ključni EU program finansiranja za istraživanje i inovacije. Nakon odluke o srednjoročnoj reviziji Višegodišnjeg finansijskog okvira (MTR), okvirni budžet za period 2021–2027 iznosi 93,5 milijardi evra. Za naredni program, Horizon Europe 2028-2034 će u okviru dugoročnog budžeta EU za period 2028–2034, Evropska komisija predlaže da se budžet okvirnog programa za istraživanje i inovacije udvostruči na 175 milijardi evra.

KOJE SU POTENCIJALNE MANE A+ KUĆA?

Šta treba znati pre nego što odlučite za izgradnju energetski visokoefikasnog objekta:

Veća početna investicija

Najčešća i najrealnija mana A+ kuća se ogleda u zahtevima za debljom izolacijom, kvalitetnijom stolarijom, visokoefikasnim mašinskim instalacijama poput toplotnih pumpi i rekuperatora i detaljnijim projektantskim radom, a samim tim i nešto dužim periodom izrade tehničke dokumentacije. Ovo znači da se početna cena izgradnje kuće može povećati za 10–20% u odnosu na standardnu gradnju, što za investitore sa ograničenim budžetom može predstaviti prepreku.

Veća tehnička kompleksnost sistema

A+ kuće često imaju toplotnu pumpu, sistem rekuperacije, automatizovanu regulaciju što podrazumeva više opreme, više komponenti koje mogu zahtevati servis, potrebu za pravilnim podešavanjem i ovlašćenim profisionalnim servisom. U suprotnom, ako sistem nije pravilno projektovan ili održavan, performanse mogu opasti.

Zavisnost od električne energije

Kod A+ kuća sa toplotnom pumpom, sistem grejanja je uglavnom električni. U slučaju nestanka struje ili problema sa elektro-mrežom kuća može ostati bez grejanja (osim ako postoji rezervni sistem u vidu dizel generatora, kotla na gas ili čvrsto gorivo).

Rizik od pregrevanja leti

Vrlo dobro izolovana i zaptivena kuća može imati problem sa pregrevanjem tokom letnjih meseci i lošom prirodnom ventilacijom ako nema rekuperacije zbog čega su pravilna orijentacija, zaštita od sunca i ventilacija ključne. Ako arhitektonski koncept nije dobro osmišljen, letnji komfor može biti ugrožen.

Potreba za preciznim projektovanjem i izvođenjem

Kod standardne kuće greške se „lakše opraštaju“ dok kod A+ kuća — ne. Male greške u spojevima izolacije, montaži prozora, zaptivanju parne brane mogu značajno uticati na energetski rezultat.

Zato je A+ standard zahtevan za izvođače koji nemaju iskustva sa energetskom optimizacijom.

Duži period planiranja

Da bi kuća zaista dobila A+ energetski razred, potrebne su detaljnije analize, maksimalna koordinacija arhitekte, mašinskog inženjera i inženjera elektro-energetskih instalacija, kao i energetski proračuni u ranoj fazi. Sve ovo može produžiti fazu projektovanja, ali direktno smanjiti rizike kasnije.

Ograničena dostupnost gradjevinskih sistema i materijala

Jedan od izazova kod projektovanja i izvođenja A+ kuća u Srbiji jeste ograničena dostupnost specijalizovanih građevinskih sistema i elemenata koji su standard u zapadnoj Evropi. Iako je termoizolacija (EPS, kamena vuna), kvalitetna stolarija i toplotne pumpe relativno dostupna, određeni visokoperformantni konstruktivni elementi se i dalje ne proizvode lokalno.

Ovde mislimo na element sa termoprekidom za balkon.

Kod A+ kuća, posebno je važno eliminisati toplotne mostove na spoju armiranobetonske međuspratne ploče koja se nalazi unutar termičkog omotača, odnosno grejanog prostora i konzolne ploče balkona u spoljašnjem negrejanom prostoru. U standardnoj gradnji, balkon se često izvodi kao produžetak međuspratne ploče, što stvara snažan toplotni most i značajno smanjuje energetsku efikasnost objekta. Da bi se to izbeglo, koristi se specijalni konstruktivni element sa termoprekidom (izolacioni spoj), koji se ugrađuje na spoju ovih ploča. Ovaj element omogućava prenos opterećenja (armatura + pritisak) prekid toplotnog toka kroz konstrukciju i očuvanje energetskog razreda A+.

Trenutno se takvi sistemi u Srbiji uglavnom uvoze, što povećava cenu i produžava rokove isporuke, zahteva preciznu koordinaciju u fazi projektovanja.

Važno: koje „mane“ zapravo nisu realne?

Često se navode i sledeći mitovi da A+ kuće ne “dišu“, da su “vakuumirane“ i da “ne može da se otvori prozor”. U realnosti, pravilno projektovana A+ kuća ima bolju kontrolu vazduha i zdraviji unutrašnji ambijent nego standardna kuća.

 Glavne mane A+ kuća su dakle veća početna investicija, veća tehnička složenost i potreba za preciznim projektovanjem. Medjutim, nijedna od ovih mana nije konstruktivni problem — već organizacioni i finansijski izazov. Kod investitora koji planiraju dugoročno stanovanje, prednosti najčešće nadmašuju nedostatke.

ZAKLJUČAK

Energetska efikasnost A+ kuća u Srbiji nije rezultat samo “deblje” izolacije, već integrisanog pristupa arhitekturi, građevinskoj fizici i tehničkim sistemima. Energija se dovodi samo gde, kada i koliko je potrebno.

Ako se pravilno projektuje, A+ energetski razred omogućava minimalne troškove energije, vrhunski komfor, stabilnu tržišnu vrednost, dugoročnu održivost odnosno život u inteligentnom objektu koji se prilagodjava promenama klime i korišćenja.

Za investitore koji planiraju gradnju porodične kuće u Srbiji, A+ standard predstavlja racionalan i strateški izbor, pogotovo ako se uzme u obzir povećanje cena energenata.