ŠTA JE ENERGETSKA EFIKASNOST A+?

Energetska efikasnost predstavlja kvalitatan i racionalan način korišćenja energije u cilju očuvanja prirode i neobnovljivih izvora energije, vraćanja prirodne ravnoteže i smanjenja emisije štetnih gasova.

Energetska efikasnost A+ kuća predstavlja najviši energetski razred koji stambeni objekat može dobiti prema važećim propisima u Srbiji. Za investitore u Srbiji A+ razred znači minimalnu potrošnju energije, visoki komfor i dugoročno niže troškove eksploatacije.

U ovom vodiču objašnjavamo:

• šta znači A+ energetski razred
• koji su tehnički uslovi da kuća dobije A+
• kolika je potrošnja i koja je razlika izmedju A+, Pasivne, ZEB (NZEB) i Off-grid kuće
• Koja je cena
• da li se A+ isplati u realnim uslovima u Srbiji
• Kako dobiti A+ energetski pasoš?
• Koje su potencijalne mane A+ kuća?

ŠTA ZNAČI A+ ENERGETSKI RAZRED?

A+ energetski razred označava objekat sa izuzetno niskom godišnjom potrebnom i primarnom energijom izraženom u kWh/m² godišnje. Energetska klasifikacija se utvrđuje kroz Elaborat energetske efikasnosti i potvrđuje izdavanjem energetskog pasoša.

U praksi, A+ kuća ima znatno nižu potrošnju energije od standardne novogradnje, optimizovan odnos izolacije, tehničkih sistema i arhitekture i visok nivo toplotnog komfora bez velikih oscilacija.

Za klimatske uslove u Srbiji (umereno-kontinentalna klima sa hladnim zimama i toplim letima), A+ standard zahteva ozbiljno planiranje i projektantsku optimizaciju.

KOJI SU TEHNIČKI USLOVI DA KUĆA DOBIJE A+?

Da bi objekat dostigao energetsku efikasnost A+, potrebno je uskladiti urbanističke i arhitektonske uslove sa svim tehničkim rešenjima. Četiri ključna segmenta su: termički omotač zgrade, spoljašnja stolarija, tehnički sistemi i arhitektonski koncept.

1. Termički omotač (izolacija bez toplotnih mostova)

Termički omotač predstavlja skup svih građevinskih elemenata koji razdvajaju grejani ili hlađeni unutrašnji prostor od spoljašnje sredine ili neogrejanih zona, kao što su spoljašnji zidovi, kosi i ravni krovovi, podovi i zidovi ka tlu, prozori i spoljašnja vrata.

Za A+ kuću najčešće se primenjuje:

• 15–25 cm fasadne izolacije (kamena vuna ili EPS visoke gustine)
• 25–35 cm izolacije krova ili tavanske ploče
• izolacija temeljne ploče ili poda prema tlu (min 15 cm)
• pažljivo rešeni spojevi balkona, serklaža i atika

Toplotni mostovi su čest razlog za pad u niži energetski razred. Kod A+ objekata detalji se projektuju precizno, često uz BIM koordinaciju.

Pravilnik o EE propisuje da se površinski transmisioni gubici uvećavaju za takozvane linijske gubitke nastale postojanjem termo mostova.

Pravilnik na žalost ne sadrži tablicu karakterističnih sklopova na čijem spoju se javljaju linijski gubici sa prosečnim vrednostima vrednostima tih gubitaka kao što poseduju standardi svih zemalja članica EU (ISO 14863). Ovaj standard definiše dodatne gubitke toplote kroz površinu termičkog omotača za “loša rešenja” (0,10 W/m2K), “dobra rešenja” (0,05 W/m2K); niskoenergetske kuće (0,02 W/m2K) i pasivne kuće 0,00 W/m2K.)

2. SPOLJAŠNJA STOLARIJA I VAZDUŠNA ZAPTIVENOST

Prozori u A+ kući obično imaju:

• troslojno niskoemisiono staklo sa dodatnim slojevima za poboljšanje EE (low-E, climaGuard..)
• profile sa prekinutim termičkim mostom
• profesionalnu montažu sa zaptivnim trakama, tzv RAL ugradnja ili ugradnja sa ekspandirajućim trakama

Pored toga, objekat mora imati visoku vazdušnu nepropusnost. Nekontrolisani prodor vazduha povećava potrošnju i smanjuje komfor, naročito tokom vetrovitih zimskih dana.

3. EFIKASAN SISTEM GREJANJA, HLAĐENJA, VENTILACIJE I MONITORINGA

Najčešća rešenja za A+ kuće su:

• toplotna pumpa vazduh–voda, toplotna pumpa voda-voda
• podno grejanje sa niskotemperaturnim režimom
• mehanička ventilacija sa rekuperacijom
• fotonaponski paneli (po potrebi)

Kombinacija kvalitetnog omotača i efikasnih sistema omogućava da se ukupna primarna energija zadrži u okviru A+ razreda. Optimizacija efikasnosti ovih sistema se radi pametnim odabirom sistema i infrastrukture sa najefikasnijom karakteristikom predaje energije i upotrebom opreme najvišeg nivoa efikasnosti koja ujedno nudi i najbolji komfor ukućanima. Neophodni su i optimizovani protokoli za upravljanje i kontrolu performansi i svih komponenata sistema.

4. ARHITEKTONSKI KONCEPT I ORIJENTACIJA

Energetska efikasnost A+ počinje već u idejnom rešenju. Neophodno je voditi računa da se obezbedi veće zastakljene površine ka jugu, kontrola zapadnih otvora u smislu zasena protiv letnjeg pregrevanja, kompaktna forma objekta odnosno nizak koeficijent faktora oblika, a po mogućstvu i delimično ukopavanje objekta

Pametna arhitektura može značajno smanjiti energetsku potrebu pre nego što tehnički sistemi uopšte počnu da rade. Kod obezbedjivanja efikasnog korišćenja energije u objektima uzimaju se u obzir klimatski uslovi lokacije, konfiguracija terena, uticaj vetra, položaj i vrsta vegetacije, položaj i orijentacija objekta, njegova namena, izvori energije i mogućnost za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Neophodno je definisati:

• Orijentaciju i fukcionalni koncept kuće
• Oblik i kompaktnost kuće (faktor oblika)
• Termički omotač kuće
• Toplotno zoniraje zgrade
• Način koriščenja prirodnog osvetljenja i osunčanja
• Optimizaciju sistema prirodne ventilacije (pasivno hladjenje)
• Optimizaciju strukture kuće
• Uslove za korišćenje pasivnih i aktivnih sistema
• Uslove za korišćenje voda
• Termičku masu i nivo akumulacije toplote
• Nivo zasenčenja radi sprečavanja pregrevanja

Uslovi komfora u jednoj kući su oni uslovi u kojima se ukućani osećaju ugodno i oni mogu biti toplotni, vazdušni, svetlosni/vizuelni i zvučni, prostorni i estetski.

Primer energetski efikasne kuće – Villa Shah

KOLIKA JE POTROŠNJA ENERGIJE A+ KUĆE?

U realnim uslovima, A+ kuća može imati:

• vrlo nisku godišnju potrošnju energije po m²
• stabilne unutrašnje temperature tokom zime
• minimalne oscilacije tokom prelaznih perioda

U poređenju sa starijom kućom bez izolacije, razlika u godišnjim troškovima može biti višestruka.

Veoma je važno napomenti da postojeći pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada pokriva samo gubitke energije za grejanje u zimskom periodu.

Ovo predstavlja glavni problem prilikom odredjivanja realnog energetskog razreda kome kuća pripada. Primera radi, za zimski period se obračunavaju takozvani solarni dobici, odnosno toplotna energija koju unutrašnjost kuće upije od sunčevih zraka koji prodju kroz prozore ili zagreju spoljašnje zidove i krov. Solarni dobici direktno smanjuju potrebnu energiju za grejanje. Ovi dobici su najveći kada prozori imaju maksimalnu stepen propuštanja zračanje odnosno prozirnost. Medjutim, u toku leta potpuno prozorno staklo upija višak sunčeve energije i dodatno zagreva unutrašnjost što zahteva veću potrošnju energije za hladjenje. Dakle, sadašnji pravilnik pokazuje da korišćenje providnog staklo paketa smanjuje potrebnu energiju i “gura” kuću u niži energetski razred, što u realnosti nije slučaj.

DA LI JE A+ ISTO ŠTO I PASIVNA KUĆA?

Ne nužno. A+ je zakonska energetska klasifikacija prema domaćim pravilnicima. Pasivna kuća je međunarodni standard sa strožim kriterijumima. Moguće je da kuća bude A+, a da ne ispunjava formalne kriterijume pasivne kuće.

Pasivna kuća je objekat projektovan prema međunarodnom Passivhaus standardu, razvijenom u Nemačkoj od strane Passivhaus Instituta. Da bi kuća bila pasivna, mora ispuniti stroge kriterijume, između ostalog:

• Maksimalno ~15 kWh/m² godišnje za grejanje
• Stroga vazdušna nepropusnost (blower door test ≤ 0,6 izmene vazduha/h)
• Obavezna mehanička ventilacija sa rekuperacijom
• Kontrola toplotnih mostova
• Precizan energetski proračun po PHPP metodologiji

Pasivna kuća je projektantski standard, ne samo energetska oznaka.

Sa druge stranje, A+ je najviši energetski razred prema važećim pravilnicima u Srbiji i dodeljuje se kroz energetski pasoš na osnovu nacionalne metodologije. Karakteristike:

• Maksimalno ~10 kWh/m² godišnje
• Visok nivo izolacije
• Efikasni sistemi grejanja
• Energetski proračun prema domaćem pravilniku

A+ je zakonska energetska klasifikacija, ne međunarodni sertifikacioni standard.

ZERO ENERGY BUILDING (ZEB) I NEAR ZERO ENERGY BUILDING (NZEB)

Zero Energy Building (ZEB) je zgrada koja na godišnjem nivou sposobna da proizvede onoliko energije iz obnovljivih izvora koliko ukupno potroši za grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu tople vode, rasvetu i ostale sisteme. Drugim rečima, godišnji energetski bilans je jednak nuli.

Near Zero Energy Building (NZEB) je zgrada sa veoma visokom energetskom efikasnošću, čija je potrošnja energije gotovo jednaka nuli, a preostala potrebna energija se u značajnoj meri obezbeđuje iz obnovljivih izvora. Za razliku od ZEB, NZEB je regulatorni standard za nove objekte.

KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU A+ KUĆE I OFF-GRID KUĆE?

A+ kuća je objekat sa najvišim energetskim razredom je energetski efikasna, ali nije energetski nezavisna jer je priključena na mrežu elektrodistribucije, vodovoda, kanalizacije, gasa i sl.

Off-grid kuća — energetski nezavisna kuća je objekat koji funkcioniše potpuno nezavisno od javne infrastrukture.

To podrazumeva:

• Sopstvenu proizvodnju električne energije (solarni paneli + baterije)
• Sopstveni izvor vode (bunar, kišnica)
• Alternativni sistem grejanja
• Rešenje za otpadne vode (bio-septik, tretman)

Off-grid kuća može, ali ne mora biti energetski razreda A+. Idealno rešenje bi predstavljala kuća koja je i A+ i off-grid — tada biste imali i minimalnu potrošnju i potpunu energetsku nezavisnost.

Više o Off-Grid kućama možete pročitati na ovom linku.

KOLIKA JE CENA A+ KUĆE U SRBIJI?

Često pitanje investitora je: da li je A+ kuća znatno skuplja?

U praksi, dodatna investicija u odnosu na standardnu novogradnju iznosi približno 10–20%, u zavisnosti od:

• tipa toplotne pumpe (odnosno svih mašinskih sistema)
• kvaliteta stolarije
• obima rekuperacionog sistema
• projektantske optimizacije

Međutim, kroz niže mesečne troškove i veću tržišnu vrednost nekretnine, razlika se dugoročno amortizuje.

DA LI SE A+ ISPLATI U SRBIJI?

S obzirom na rast cena energenata i rast vrednosti kvalitetnih nekretnina energetska efikasnost A+ kuća predstavlja dugoročnu investicionu sigurnost. Kupci sve češće traže kuće sa visokim energetskim razredom, što utiče na tržišnu cenu.

KAKO DOBITI A+ ENERGETSKI PASOŠ?

Energetski pasoš izdaje sertifikovana agencija.

Pre izdavanja pasoša neophodno je proći kroz sve faze projektovanja i izvodjenja objekta:

1. Idejno rešenje sa energetskom analizom i primena svih prethodno navedenih mera za postizanje visoke energetske efikasnosti
2. Izrada Elaborata energetske efikasnosti (izradjuje se u sklopu projekata za dobijenjae gradjevinske dozvole)
3. Optimizacija izolacije i sistema
4. Kontrola izvedenog stanja
5. Izdavanje energetskog pasoša

Ključno je da se A+ planira od početka projekta, a ne naknadno. Ako se o energetskim svojstvima objekta ne vodi računa od starta, kasnija energetska sanacija objekta može zahtevati primenu mera za postizanje bolje efikasnosti, a koje su u startu dosta skuplje u odnosno na slučaj da su bile uključene u fazi projektovanja.

FAQ — NAJČEŠĆA PITANJA O A+ KUĆAMA

Koliko traje izrada energetskog pasoša?
U proseku nedelju dana do nekoliko nedelja, u zavisnosti od dokumentacije i toga ko ga izdaje.

Da li je A+ obavezan?
Nije obavezan, ali je iznad zakonskog minimuma.

Može li postojeća kuća postati A+?
Moguće je kroz ozbiljnu energetsku sanaciju, ali zahteva detaljnu analizu i veća ulaganja.

Koliko traje povraćaj investicije?
Zavisi od sistema i navika korišćenja, ali dugoročno A+ donosi značajne uštede. U zavisnosti od više parametara, može se uzeti u obzir da se nakon 6-8 godina troškovi izjednačavaju u odnosu na konvencionalnu gradnju, a nakon toga smanjuju. Jako je bitno da se pre izgradnje proveri dostupnost Evropskih ili lokalnih fondova koji podrzavaju izgradnje niskoenergetskih objekta i obezbedjuju povoljne kredite ili grantove za opremu, instalacije ili stolariju.

Na primer, Horizont Evrope (Horizon Europe) je ključni EU program finansiranja za istraživanje i inovacije. Nakon odluke o srednjoročnoj reviziji Višegodišnjeg finansijskog okvira (MTR), okvirni budžet za period 2021–2027 iznosi 93,5 milijardi evra. Za naredni program, Horizon Europe 2028-2034 će u okviru dugoročnog budžeta EU za period 2028–2034, Evropska komisija predlaže da se budžet okvirnog programa za istraživanje i inovacije udvostruči na 175 milijardi evra.

KOJE SU POTENCIJALNE MANE A+ KUĆA?

Šta treba znati pre nego što odlučite za izgradnju energetski visokoefikasnog objekta:

Veća početna investicija

Najčešća i najrealnija mana A+ kuća se ogleda u zahtevima za debljom izolacijom, kvalitetnijom stolarijom, visokoefikasnim mašinskim instalacijama poput toplotnih pumpi i rekuperatora i detaljnijim projektantskim radom, a samim tim i nešto dužim periodom izrade tehničke dokumentacije. Ovo znači da se početna cena izgradnje kuće može povećati za 10–20% u odnosu na standardnu gradnju, što za investitore sa ograničenim budžetom može predstaviti prepreku.

Veća tehnička kompleksnost sistema

A+ kuće često imaju toplotnu pumpu, sistem rekuperacije, automatizovanu regulaciju što podrazumeva više opreme, više komponenti koje mogu zahtevati servis, potrebu za pravilnim podešavanjem i ovlašćenim profisionalnim servisom. U suprotnom, ako sistem nije pravilno projektovan ili održavan, performanse mogu opasti.

Zavisnost od električne energije

Kod A+ kuća sa toplotnom pumpom, sistem grejanja je uglavnom električni. U slučaju nestanka struje ili problema sa elektro-mrežom kuća može ostati bez grejanja (osim ako postoji rezervni sistem u vidu dizel generatora, kotla na gas ili čvrsto gorivo).

Rizik od pregrevanja leti

Vrlo dobro izolovana i zaptivena kuća može imati problem sa pregrevanjem tokom letnjih meseci i lošom prirodnom ventilacijom ako nema rekuperacije zbog čega su pravilna orijentacija, zaštita od sunca i ventilacija ključne. Ako arhitektonski koncept nije dobro osmišljen, letnji komfor može biti ugrožen.

Potreba za preciznim projektovanjem i izvođenjem

Kod standardne kuće greške se „lakše opraštaju“ dok kod A+ kuća — ne. Male greške u spojevima izolacije, montaži prozora, zaptivanju parne brane mogu značajno uticati na energetski rezultat.

Zato je A+ standard zahtevan za izvođače koji nemaju iskustva sa energetskom optimizacijom.

Duži period planiranja

Da bi kuća zaista dobila A+ energetski razred, potrebne su detaljnije analize, maksimalna koordinacija arhitekte, mašinskog inženjera i inženjera elektro-energetskih instalacija, kao i energetski proračuni u ranoj fazi. Sve ovo može produžiti fazu projektovanja, ali direktno smanjiti rizike kasnije.

Ograničena dostupnost gradjevinskih sistema i materijala

Jedan od izazova kod projektovanja i izvođenja A+ kuća u Srbiji jeste ograničena dostupnost specijalizovanih građevinskih sistema i elemenata koji su standard u zapadnoj Evropi. Iako je termoizolacija (EPS, kamena vuna), kvalitetna stolarija i toplotne pumpe relativno dostupna, određeni visokoperformantni konstruktivni elementi se i dalje ne proizvode lokalno.

Ovde mislimo na element sa termoprekidom za balkon.

Kod A+ kuća, posebno je važno eliminisati toplotne mostove na spoju armiranobetonske međuspratne ploče koja se nalazi unutar termičkog omotača, odnosno grejanog prostora i konzolne ploče balkona u spoljašnjem negrejanom prostoru. U standardnoj gradnji, balkon se često izvodi kao produžetak međuspratne ploče, što stvara snažan toplotni most i značajno smanjuje energetsku efikasnost objekta. Da bi se to izbeglo, koristi se specijalni konstruktivni element sa termoprekidom (izolacioni spoj), koji se ugrađuje na spoju ovih ploča. Ovaj element omogućava prenos opterećenja (armatura + pritisak) prekid toplotnog toka kroz konstrukciju i očuvanje energetskog razreda A+.

Trenutno se takvi sistemi u Srbiji uglavnom uvoze, što povećava cenu i produžava rokove isporuke, zahteva preciznu koordinaciju u fazi projektovanja.

Važno: koje „mane“ zapravo nisu realne?

Često se navode i sledeći mitovi da A+ kuće ne “dišu“, da su “vakuumirane“ i da “ne može da se otvori prozor”. U realnosti, pravilno projektovana A+ kuća ima bolju kontrolu vazduha i zdraviji unutrašnji ambijent nego standardna kuća.

 Glavne mane A+ kuća su dakle veća početna investicija, veća tehnička složenost i potreba za preciznim projektovanjem. Medjutim, nijedna od ovih mana nije konstruktivni problem — već organizacioni i finansijski izazov. Kod investitora koji planiraju dugoročno stanovanje, prednosti najčešće nadmašuju nedostatke.

ZAKLJUČAK

Energetska efikasnost A+ kuća u Srbiji nije rezultat samo “deblje” izolacije, već integrisanog pristupa arhitekturi, građevinskoj fizici i tehničkim sistemima. Energija se dovodi samo gde, kada i koliko je potrebno.

Ako se pravilno projektuje, A+ energetski razred omogućava minimalne troškove energije, vrhunski komfor, stabilnu tržišnu vrednost, dugoročnu održivost odnosno život u inteligentnom objektu koji se prilagodjava promenama klime i korišćenja.

Za investitore koji planiraju gradnju porodične kuće u Srbiji, A+ standard predstavlja racionalan i strateški izbor, pogotovo ako se uzme u obzir povećanje cena energenata.

ŠTA JE SAMOODRŽIVA KUĆA (OFF-GRID KUĆA)?

Off-grid ili samoodrživa kuća je energetski nezavisna kuća koja funkcioniše potpuno bez konekcije na javnu infrastrukture. To podrazumeva:

• Sopstvenu proizvodnju električne energije (solarni paneli + baterije)
• Sopstveni izvor vode (bunar, kišnica)
• Alternativni sistem grejanja
• Rešenje za otpadne vode (bio-septik, tretman)

Projektu se pristupilo sa ciljem da se zadovolji zahtev klijenata da kuća bude mesto za povratak prirodi i duboko opuštanje, te je acenat bio da priroda koja okružuje buduću kuću ostane netaknuta. Sa druge strane, uslovi lokacije koja je u potpunosti „off-grid“, bez mogućnosti priključenja na električnu mrežu, vodovod ili kanalizaciju pružili su priliku da se okrenemo održivoj arhitekturi – kroz minimalnu upotrebu električne energije i vode, pametan izbor lokalnih i reciklabilnih materijala koji imaju mali ugljenični otisak, očuvanje biodiverziteta i minimizaciju otpada.

Zajedno s klijentima smo kao cilj projekta postavili kreiranje prostora u kojem se priroda i čovek susreću u harmoničnom balansu, omogućavajući održiv način života u kojem su udobnost i ekologija pažljivo proračunati i usklađeni.

Off-grid kuća može, ali ne mora biti energetski razreda A+.

A+ kuća je objekat sa najvišim energetskim razredom je energetski efikasna, ali nije energetski nezavisna jer je priključena na mrežu elektrodistribucije, vodovoda, kanalizacije, gasa i sl.

Više o A+ energetski efikasnim kućama možete pročitati na linku.

ARHITEKTONSKA FORMA

Projektna strategija podržava ideju svedenog arhitektonskog oblikovanja kuće, prilagođenog prirodnom okruženju. Jednovodni krov svojim padom prati nagib terena i južnu orijentaciju, što olakšava postavljanje solarnih panela i prikupljanje kišnice, sa svedenim brojem olučnih vertikala koji uključuju filtere i taložnike nečistoća.

Forma objekta razvijena je sa ciljem optimizacije energetske efikasnosti kroz niži “faktor oblika” i analizu sunčevih putanja tokom godine radi smanjenja pregrevanja leti i maksimizacije solarnih dobitaka zimi. Projekat uključuje i delimično ukopavanje objekta zbog dodatne energetske efikasnosti ostvarene kroz smanjenje toplotnih gubitaka.

SISTEM GREJANJA

Specifičnosti lokacije, dimenzije objekta, kao i raspoloživi budžet, diktirali su izbor elemenata off-grid sistema. Osnovna zamisao projekta u smislu grejanja objekta jeste da se ono izvede korišćenjem raketne peći sa masivnom akumulacijom (RMH – Rocket Mass Heater).

Raketna peć sa masivnom akumulacijom predstavlja sistem grejanja poznat po visokoj efikasnosti i niskoj potrošnji biomase. RMH koristi princip gotovo potpunog sagorevanja drveta pri visokim temperaturama.  Ima dva osnovna dela: jedinicu za sagorevanje i izmenjivač toplote.

Zahvaljujući izmenjivaču toplote (masivnom akumulatoru toplote), RMH zadržava toplotu u zidovima i sedištima, koji zrače toplotu satima nakon što se vatra ugasi.

Ovi sistemi su često izrađeni od prirodnih i lokalno dostupnih materijala (gline, cigle i kamenja), što smanjuje potrebu za industrijskom proizvodnjom i transportom.

Korišćenjem obnovljivih izvora goriva, poput drveta, i to u malim količinama u odnosu na konvencionalne sisteme grejanja, RMH minimalnom emisijom štetnih gasova dodatno doprinosi smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.

Pored grejanja, RMH-a služi i za kuvanje i proizvodnju toplog vazduha koji se može sistemom podnog razvoda cevi preneti u obližnje prostorije.

PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Zbog zavisnosti rada PV sistema od vremenskih uslova, projekat kao ključno pitanje postavlja skladištenje električne energije.

Razmatrana je upotreba dve vrste baterija, gde su litijum-gvožđe-fosfatne (LiFePO₄) i olovno-kiselinske (Lead Acid) baterije bile uporedjene sa aspekata trajnosti, ekološkog uticaja, energetske efikasnosti i mogućnosti reciklaže.

Proizvodnja LiFePO4 baterija je složenija i zahteva više energije. One imaju duži životni vek, odnosno veći broj ciklusa punjenja i pražnjenja, visoku energetsku efikasnost, niske gubitke tokom ciklusa, niži toksični uticaj, ali i trenutno niži stepen reciklaže, jer tehnologija reciklaže litijuma nije u potpunosti razvijena. Lead Acid baterije imaju prednost u visokom stepenu reciklaže (preko 95%) i nižoj ceni, ali predstavljaju značajan rizik za životnu sredinu i ljudsko zdravlje zbog sadržaja olova. Zaključeno je da LiFePO4 baterije, koje, iako imaju veći početni CO₂ otisak zbog složenije proizvodnje, ipak predstavljaju ekološki prihvatljivije rešenje.

Budući da klijenti neće živeti u ovoj kući, usvojene su prenosive LFP baterije s integrisanim inverterom. Odnošenjem baterija iz kuće kada klijenti nisu prisutni izbegava se potpuno pražnjenje baterije, koje može nastati kada temperatura padne ispod nule.

PRIKUPLJANJE I TRETMAN KIŠNICE

Iako postoji mogućnost bušenja bunara, klijenti su želeli da primarni izvor vode bude kišnica. Zbog toga je bilo neophodno projektovati efikasan sistem za njeno prikupljanje i obradu, u što “analognijoj” formi.

Prilikom projektovanja sistema za prikupljanje kišnice kao primarni cilj odredjeno je obezbeđivanje optimalne upotrebe vodenih resursa uz sprečavanje neadekvatnog ispuštanja vode u prirodu. Projekat predvidja da se kišnica prikuplja i koristi kao tehnička voda, dok se deo filtrira za piće. Prikupljena kišnica se u nivou oluka od inoksa preko mrežastog filtera prvo filtrira od grančica i lišća, a zatim se cilindričnim taložnikom sa plutajućim čepom iz nje odvaja nečistoća koju sa krova spira “prva voda”. Ovim se sprečava formiranje taloga na dnu cisterne zakopanoj iza kuće u kojoj se skladišti voda. Filtrirana “meka” voda se sistemom taložnih filtera sa kamenjem, krupnijim i stinijim peskom i aktivnim ugljem obogaćuje mineralima (posebno Magnezijumom i Kalijumom). Pre neposrednog korišćenja se voda izlaže i procesima ultrafiltracije (ili reverzne osmoze) i UV zračenja.

Ističe se potreba za redovnim održavanjem čistoće krovnog pokrivača, isto kao i solarnih panela sa kojih se takodje sliva atmosferska voda u sistem filtracije. Obavezno je korišćenje nerdjajućih elemenata za fiksiranje PV panela.

KANALIZACIJA

Lokacijskim uslovima se zahtevalo korišćenje septičke jame, pa je ugradnja kompostnog toaleta, kao najefikasnijeg sistema po pitanju potrošnje vode i energije, od početka bila isključena.

Opcija nepropusne jame (koja se mora redovno prazniti) nije bila održiva zbog nepristupačnosti lokacije. Projekat je uzeo u obzir i korišćenje eco-toaleta sa sagorevanjem (Incinerating Eco Toilet), sistema koji spaljivanjem ljudskog “otpada” ostavlja minimalne količine pepela i ne zahteva ikakvu potrošnju vode, ali je zbog visoke potrošnje struje (0.8 do 2 kWh po spaljivanju) bio brzo isključen iz razmatranja.

Kao najbolja opcija se pokazao bio-prečistač (bio-reaktor). Ovo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda biološki uklanjanja azot i fosfor preko patentiranog vertikalnog protočnog lavirinta. Očišćena voda se može koristiti za navodnjavanje okolne vegetacije.

Otpadna voda iz kuhinje, kupatila i veš-mašine, tzv. „siva voda“ se tretira pomoću biofiltracije, procesa koji uključuje uklanjanje svih ostatka deterdženata i sapuna pomoću biofiltracionih biljaka koje u svom tkivu fiksiraju štetne materije. Planira se korišćenje biorazgradivih sredstava za čišćenje i ličnu higijenu, uz kompostiranje organskog otpada.

MATERIJALI

Čak i sama organizacija realizacije/gradnje razmatrana je na održiv način.

Da bi se zaštitila prirodna okolina tokom izvođenja radova, uzimajući u obzir i nepristupačan teren, projekat predvidja svodjenje iskopavanja i promene zemljišta na minimum, korištenjem manjih alata i prenosivih materijala umesto teške mehanizacije koja može oštetiti okolnu floru i faunu.

Na gradilištu je zamišljeno postavljanje privremenih zaštitnih barijera za biljke i staništa. Cilj je smanjenje otpada na samoj lokaciji, što se ostvaruje kompostiranjem organskog otpada i recikliranjem ili uklanjanjem preostalog materijala u skladu s propisima. Pošto objekat nema pristup električnoj mreži, planira se korišćenje solarnih panela i prenosivih baterija za napajanje alata i izbegavanje korišćenja dizel-agregata.

ZAKLJUČAK

Jedna od najvećih vrednosti ovog projekta jeste netaknuta priroda koja ga okružuje. Ambijent Homoljskih planina ostaje autentičan i neizmenjen.

Pored pažljivo planiranog kapaciteta fotonaponskih panela, prenosivih baterija, prirodne ventilacije i zasenčenja, kao i efikasnog sistema grejanja, projekat definiše kuću kao energetski efikasnu, sa što nižim koeficijentima prolaza toplote kao i optimalnom termičkom masom spoljašnjih elemenata kuće koja pozitivno utiče na kašnjenje oscilacija temperature tokom letnjeg perioda.

Iskreno verujemo da će ovaj projekat doprineti širenju svesti o održivoj arhitekturi – kroz minimalnu upotrebu električne energije i vode, pametan izbor lokalnih i reciklabilnih materijala koji imaju mali ugljenični otisak, očuvanje biodiverziteta i minimizaciju otpada.