Lokacija se nalazi na dve od nekolicine preostalih neizgrađenih parcela na južnoj padini Tatarskog brda kraj Novog Sada. Ovaj potez karakteriše velika izloženost suncu u toku dana i neometen pogled ka brežuljcima podnožja Fruške Gore.

Klijent je kao cilj projekta postavio izgradnju dva gotovo identična objekta, na svakoj parceli po jedan. Parcele su u strmom padu i kao takve su nepogodne za uobičajenu gradnju.

S obzirom na skromnu površinu parcela morali smo da nađemo drugo rešenje za proširenje zajedničkih korisnih prostora. Jedna od solucija bila je formiranje zajedničkih krovnih terasa na oba objekta.

Kolski i pešački pristup, kao i parking prostor nalaze se sa severne, ulične strane. Široka dvosmerna rampa spušta se sa nivoa ulice do manjeg platoa na kome se nalaze ulazi u objekte, garaže koje su pozicionirane odmah uz njih i stepenište sa rampom koje vodi do zajedničkog dvorišta.

Ovo stepenište teče između žardinjera bogato popunjenih cvećem i tako stvara prijatan doživljaj prilikom spuštanja u donji, privatni deo parcele. Iz žardinjera izranjaju puzavice i uspinju uz sajle ka drvenom mostu koji se pruža izmedju krovova zgrada.

Stepenište i rampa definišu prostor koji povezuje plato i dvorište i predstavljaju neku vrstu mikro simboličnog puta i to simboličnog na više nivoa: privatno-javno, gore-dole, otvoreno-zatvoreno, beton-zelenilo. Ovaj višestruko artikulisan potez sa zelenilom i visilicama koje streme ka nebu podseća na neku vrstu portala, dok njegova drvena ograda predstavlja i kapiju dvorišta. Ovo “donje” dvorište se može smatrati privatnim trgom, koji stoji u vezi sa platoom ispred suterenskih etaža i sadrži travnatu površinu i prostore za roštilj i igru.

Sutereni objekata služe kao prostori za susret i neformalna okupljanja i teretane, a i kao servisni blokovi sa biciklanama, stanarskim ostavama i tehničkim prostorijama.

Glavna karakteristika objekta je svakako kaskadno spuštanje, odnosno smicanje spratova, poput stepenaste piramide. Ovaj koncept omogućava veće terase, propuštanje više svetlosti do stanova, mogućnost da svaki stan dobije sopstveni prostor predviđen za baštu sa cvećem, voćem ili povrćem, začinskim biljem (urban farming).

Terase su smaknute jedna u odnosu na drugu, dok se njihovim naizmeničnim smenjivanjem postiže veća privatnost, kako u stanovima tako i na samim terasama.

Inspiraciju za ovaj oblikovni gest smo našli iz 800 godina starog “Pueblo” naselja – Taos Pueblo. Ovo naselje drevnih plemena je fantastičan primer “vernakularne” arhitekture koja ima posebnu vizuelnu topografiju u savršenoj harmoniji sa prirodom.

Inspiraciju smo našli i u arhitekturi Egejskog mora i njenoj dubokoj ukorenjenosti u prirodno odnosno fizičko i socijalno okruženje.

Svaka terasa na južnoj strani objekata ima natkriveni i nenatkriveni deo preko koga se po potrebi spušta pergola kao dodatna zaštita od pregrevanja.

Jednostavnost zidnih masa istaknuta je belom bojom. U budućnosti će se, radi fleksibilnosti oblikovanja isključivo bojom, odnosno promenom forme objekata dok se ona suštinski ne menja, menjati boja zidova na fasadi na svakih 10-12 god.

Teško ostvarivo dvojstvo proisteklo iz naspramno postavljanjenih, gotovo identičnih objekata rešili smo preko “dominantnog veznika” (dominant binder) – drvenog mosta.

Most je izveden od prostorne rešetke od lameliranog drveta sa dijagonalnom ispunom i vidljivim metalnim spojevima. On povezuje dve krovne terase odnosno dva mesta okupljanja stanara. Most zajedno sa drvenom ogradom i nadstrešnicom kao veznik uokviruje i prožima obe zgrade na nivou krova (u parteru je ta veza postignuta drvenim klupama i žardinjerama).

Zidovi i plafoni terasa su takođe obloženi prirodnim drvetom svetlih tonova. Kameni plato daje dvorištu prijatan ton. Limena opšava izvedena od bakarnog lima će se, nakon patiniranja usled oksidacije, složiti sa budućom desaturisano plavozelenom bojom drveta na krovu. (Sve drvene površine će se takođe bojiti nakon prve promene boje fasade).

Sa krovnih terasa se pruža atraktivan pogled od 360 stepeni, a svakako je najupečatljivi onaj ka jugu, odnosno ka Fruškoj gori. Terase su dodatno oplemenjene baštama, zelenim krovom. Deo krovne bašte je zaštićen od prekomernog zračenja sunca platnenim zastorima. Bašte na terasama nižih etaža takođe sprečavaju pregrevanje tih kaskadno izvučenih delova fasade.

Predvidjeno je sakupljanje kišnice sa oba objekta i njeno korišćenje kao tehnička voda za navodnjavanje svih zelenih površina. Organski otpad od hrane iz stanarskih jedinica se u suterenskoj etaži kompostira i koristi kao đubrivo za bašte i vrtove.