Uprava čuvenog Pozorišta lutaka “Pinokio” donela je odluku o izvršenju kompletnog renoviranja objekta. Uređenje i poboljšanje enterijera i eksterijera bila je glavna tema arhitektonskog konkursa. Cilj je bio da se postojeći prostori osavremene i u tehničkom i u estetskom smislu i da se napravi kvalitetan izložbeni prostor za lutke.

Predloženo rešenje počiva na ideji formiranja snažne veze između dva urbana repera koje okružuju objekat: fasade okrenute ka Bulevaru Mihajla Pupina i platoa ispred glavnog ulaza u pozorište. Izazov prilikom sprovođenja ideje u delo bio je očuvanje specifičnosti svakog od ovih ulaza, u pogledu ambijenta i programa. 

Pored povezivanja ovih celina, nova morfologija pretvara stepenište na Bulevaru Mihajla Pupina u kaskadni plato omogućavajući tako formiranje letnje bašte pozorišnog bifea.

Izvlačenje muzejske postavke u vidu izložbenih kutija na stepenište na Bulevaru Mihajla Pupina posetiocima daju priliku da se već na nivou ulice upoznaju sa bogatstvom pozorišnog fundusa. Izložbeni kubusi omogućuju sagledavanje lutaka, postavljenih na različitim visinama tako da budu jednako dostupne i deci i odraslima.

Plato ispred glavnog ulaza zadržao je svoj specifičan ambijent i ulogu, iako smo ga sistemom rampi povezali sa drugim platoom i ulicom. Imajući ovo u vidu, na njemu je formirana letnja bina sa gledalištem. Mobilni karakter bine i gledališta omogućava da se oni brzo i lako izmene ili uklone, ukoliko sadržaji, koji se u datom trenutku održavaju na platou, to zahtevaju.

Ideja povezivanja dve urbane celine oko kuće sprovedena je dosledno i u enterijeru. Izložbenoj postavci lutaka je dato centralno mesto na putanji koja spaja dva ulaza te ona tako u isto vreme služi i kao putanja koja usmerava i omogućava nesmetano kretanje i kao mesto zadržavanja za korisnike koji čekaju predstave.

Dostupnost postavke iz prostora pozorišnog bifea za cilj ima da vrednosti lutkarskog pozorišta približi svim korisničkim grupama koje posećuju kuću, da stvori socijalnu dinamiku kroz mešanje programa, ali i da oplemeni sam prostor bifea.

Oblikovanje postavke se oslanja na vizuelni i tehnički jezik lutkarskog pozorišta upotrebom sajli i kuka. Na taj način formirana je suptilna celina, koja komunicira sa programom kuće, dok i dalje dozvoljava postojećoj arhitekturi da bude dominantna u stvaranju prostornog doživljaja. Pozicioniranje lutaka na sredini putanja kretanja omogućava da se one vide na novi način, izložene van pozornice i vidljive sa sve četiri strane. Jednostavno tehničko rešenje postavke sa sajlama i kukama zaposlenima daje mogućnost da lako menjaju sadržaj postavke bez nužne promene njenog vizuelnog identiteta.

Koloristička obrada zidova hola pozorišta dodatno uokviruje izložbu. Stvoren je vizuelno izdvojeni prostor čije su granice jasno naglašene upotrebom distinktivne boje.
Gotovo organsko protezanje postavke sa prizemlja na prvi sprat urađeno je sa ciljem vođenja publike u prostore koje samostalno ne bi posetili i koje su im do sada bili nedostupni.

Prilikom prilaska kući, u nivou terena ulice, posetioci bivaju pozdravljeni od strane minijaturne maskote pozorišta u vidu Max Metalica. Originalni Max Metalic visine 5 m ih sa terase prvog sprata poziva da uđu.

Pozicioniranje Max Metalica za vrhunac izložbe, predstavlja i kreiranje novog vizuelnog repera na fasadi koji će pomoći kući da se izdvoji od okoline, ali isto tako, da oda karakter pozorišne trupe koja unutra deluje.

Ideje promene vizuelnog identiteta kuće u cilju stvaranja novog repera i približavanje estetike arhitekture programu lutkarskog pozorišta uslovile su i postavljanje drvene fasade preko postojeće betonske.

Na onaj način, kuća nenametljivo dobija novi izgled koji se drastično razlikuje od njene okoline, uz poštovanje, ne samo prvobitne morfologije kuće, nego i ideje o jednobraznoj obradi fasade. Kako bi se upotpunio vizuelni izraz, ravni krovovi zgrada oplemenjeni su zelenilom.

Razmišljajući o merama unapređenja energetske efikasnosti, došlo se do zaključka da se, uprkos pravilima raspisa konkursa koji zahtevaju da postojeći oblik zgrade ostane nepromenjen, u većoj ili manjoj meri ipak može uticati na sve glavne aspekte energetske sanacije postojećih objekata (energetski, prostorni i ekonomski aspekt). Prostorni aspekt, koji čine prostorno proširenje postojeće korisne površine, poboljšanje strukture i funkcionalnosti, i dobijanje nove korisne površine bez izgradnje novih objekata na parceli, ispunjen je izvlačenjem letnje bašte i stavljanjem u funkciju terase iznad glavnog ulaza.

Energetski aspekt tj. racionalnija potrošnja energije, produženje trajanja zgrada, poboljšanje toplotnog komfora i korišćenje obnovljivih izvora se u slučaju predloženog rešenja ogleda u promeni spoljnog omotača objekta, odnosno u poboljšanju koeficijenta prolaska toplote.