Lokacija restorana se nalazi u blizini glavne pešačke ulice u centru grada. On predstvalja proširenje postojećeg ugostiteljskog objekta – picerije “Zero”. Restoran kvadrature 200 m² je nasledio specifičnu formu prostora nad kojim je rađena intervencija.

Jako mala širina ovog prostora dodatno naglašava njegovu dužinu, može se slobodno reći dubinu. Duž bočnih zidova nema prozora, a prirodna svetlost prodire u unutrašnjost samo kroz vertikalne šliceve na uličnoj fasadi gde se nalazi i ulaz.

Na ovo nismo gledali kao na problem već kao na polaznu tačku u stvaranju jednog prijatnog, diskretnog ambijenta.

Novi prostor je podeljen na 3 dela – na prostor za goste, kuhinju i magacin. Kuhinja se nalazi između restorana i postojeće picerije, koja sa druge strane izlazi na pešačku ulicu i zapravo opslužuje oba prostora. Praktično se prolaskom kroz piceriju i restoran može doći od jedne do druge ulice.

Specifična materijalizacija i oblikovanje prostora stvaraju unikatan ambijent koji daje osećaj izvesne mističnosti. Tamnosivi ton koji se provlači kroz prostor je naglašen, između ostalog, i stolovima skoro potpuno crne površine visokog sjaja i tkaninama različitih nijansi sive na stolicama.

Zagasiti tonovi i prigušeno svetlo prožimaju gotovo svaki deo restorana sa ciljem da se gosti osećaju prijatno. Pažljivo odabrana rasveta stvara intimniju atmosferu.

“Zero” nije “bar-centric” restoran, ali ipak dopušta da šank postane jedan od glavnih likovnih motiva. On ostvaruje vizuelni narativ sa ostatkom restorana, infiltrira se u njega svojim oštrim izlomljenim površima. Inspiraciju za dizajn smo našli u origamiju – japanskoj umetnosti savijanja papira.

Iznad šanka se nadvijaju viseće valjkaste lampe različitih dimenzija i različitih nijansi sive. Retro-pult svetli plavim sjajem stvarajući tako utisak da se piće pojavljuje iz neke vrste portala. Iskoristili smo postojeću strukturu neobrađenih zidarskih blokova prevlačeći preko njih sloj reflektujuće farbe sa naglašenim horizotntalnim potezima u tamnocrvenoj boji.

Prostor za konvencionalno restoransko sedenje je smešteno između apstraktnih pregrada koje pod uglom spajaju pod i plafon. Ove pregrade sastavljene su od ritmički postavljenih metalnih “sečiva” sa ciljem da se prostor diskretno podeli na manje celine.

Pod je denivelisan na tri nivoa izlomljenih kontura od kojih najniži nivo usmerava goste pri prolasku kroz restoran, dok preostala dva nivoa/podesta prihvataju stolove za goste.

Na plafonu se preslikavaju slomljene linije podova. Oblik, denivelacija i materijalizacija poda manifestuju osećaj dvojnosti ovih naspramno postavljenih elemenata međusobno spojenih kosim pregradama.