Projekat je naručio mladi par sa ćerkicom koji je želeo dom na Avali, planini koja se nalazi 17 km jugoistočno od Beograda. Želeći da im dom bude harmonično integrisan sa okolnom vegetacijom, klijent je uspeo da kupi parcelu na severnoj padini planine, okruženu visokim drvećem, a naš prioritet je bio očuvanje svakog od njih.

Bazični koncept rezidencije Avala odnosno kreiranje „oaze“ za odmor, uživanje u direktnom kontaktu sa prirodom predstavljali su zahtevan zadatak. Oblik vile koji čini jedna izdužena masa, blago slomljena na četvrtini dužine proistekao je iz rešavanja mnošva zahteva koje nam je postavljala sama lokacija.

Neki od razloga svakako su izbegavanje postojećih borovih stabala, prilagođavanje postojećem terenu i omogućavanje svim prostorijima pogled na grad sa jedne strane i pogled ka dvorištu i bazenu sa druge. Parterno uređenje je projektovano tako da se minimalnim intervencijama na terenu omogući bazenu i prostoru uz njega što više sunčanih sati, pogotovo u periodu oko podneva.

Jedan prilaz vili se nalazi u najnižoj tački parcele, gde se preko poluukopane garaže i podzemnog hodnika – „tunela“ i preko podrumske etaže stepeništem dolazi do prizemlja.

Vizuelno skraćenje dužine tunela i ugodniji osećaj tokom prolaska postignuti su promenom ugla njegovog pružanja kao i naizmeničnim promenama identiteta (na određenim delovima on menja širinu i materilajizaciju i biva obogaćen policama i nišama sa skulpturama).

Tunel, inače pod konstantnim blagim nagibom, prosečen je otvorima na zidovima i plafonu kroz koje prodire prirodna svetlost. Soba za zabavu u podrumu zauzima takvo mesto da preko stakljenog zida bazena dobija indirektno istočno svetlo.

Svetlost koja prolazi kroz vodu i potom se razliva po prostoriji stvara neku vrstu mističnog ambijenta. U podrumskoj etaži se pored soba za zabavu nalaze i teretana i tehnički i servisni blok.

Na prizemlju vile centralnu poziciju zauzima dnevni boravak. Prostor je jednim delom blago denivelisan na šta je uticao pad terena. Ova razlika u nivoima je iskorišćena da se duž nje formira ugaono sedenje.

Visina boravka prostire se kroz dve etaže. Klizne staklene pregrade pune visine izlaze na prostranu terasu. Umesto da posečemo obližnje drveće napravili smo rupe u podu kroz koje stabla prolaze.

Na ovaj način terasa sada nudi velikodušni pogled koji gleda u okolne krošnje drveća. U nastavku dnevnog boravka locirane se trpezarija i kuhinja sa jedne i spa sa jakucijem (“đakuzi”) i ugradnim kaminom sa druge strane.

Na ovoj etaži smo predvideli i radnu sobu usmerenu ka dvorištu iz koje se može pristupiti manjoj izolovanoj bašti pored bazena – „chill“ vrtu.

Izvršili smo analizu kretanja sunca sa ciljem da dobijemo pozicije zastakljenih otvora na fasadi koje omogućavaju da prostor dobije direktnu sunčevu svetlost u jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima, a da u toku podneva bude zaštićen od pregrevanja.